Žene iz senke: Šta se i na koji način promenilo?

Znate li ko su bile Poleksija Todorović, Mara Rosandić, Dora Mar, Gala Dali, Kamij Klodel? Osim žena iz sveta umetnosti, mnogo je nih koje su, na neki način, bile u senci svojih slavnih supruga ili očeva. Ako do sada niste čuli za neku od navedenih, istražite i bićete veoma iznenađene njihovim biografijama. Ono na šta u ovom trenutku možda želim više da skrenem pažnju jeste činjenica da neke isto tako genijalne žene postoje i danas. Neke odrastaju ne znajući još uvek koliko potencijala imaju i šta će tek ostvariti. Možda neka “novinarka” iz prošlog veka ne bi pitala Maru Rosandić “kako je nositi TITULU žene vajara i akademika Tome Rosandića”, ali sigurna sam da većina onih koji sada ovo čitaju nisu baš dovoljno informisani o njenom liku i delu. Mnoge žene ovog veka su obeshrabrene. Čime? Uglavnom različitim osudama koje dolaze sa različitih strana. I da, čuju se i u 2021. godini. Osim “senke” otvorena su i mnogo dublja pitanja. Ali, u svakom slučaju, ženski intelekt, talenat, obrazovanje i sposobnosti neretko su dovedeni u pitanje. U stvarnom životu. U medijima. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. I svuda oko nas. 

Naravno, nekada se desi nešto što nas “protrese” i da tračak nade. Kao Milena Radulović prošlog meseca. Ili kao moderna heroina Marija Lukić, takođe nedavno. Ili kao novinarka Jelena Zorić, pesnikinja Radmila Petrović i još zaista mnogo, mnogo hrabrih i genijalnih žena. To su moderne heroine koje nam u ovom novom dobu pokazuju i osvetljavaju put. 

U isto vreme, živimo jednu paralelnu realnost gde se postavlja pitanje kako je moguće da jedna obrazovana, stručna žena istovremeno bude i uvek lepa i “doterana”, kao i to kako je moguće da je ona kao žena “na prvoj liniji fronta”. Oduzima im se starateljstvo nad decom jer je otac “moćniji”.  Na nacionalnoj televiziji ženama se otvoreno postavljaju pitanja o broju seksualnih partnera, o tome kada planiraju da se udaju, dobiju dete i da li im je važnija karijera ili porodica. Od žena u ranim dvadesetim očekuje se zrelost, ozbiljnost, odgovornost, želja za porodicom dok se niko ne pita o njihovim pravima i koliko su one zaista ravnopravne sa muškarcima koji od njih sve to očekuju. Nadam se da ne treba da vam govorim da na ovakva pitanja NISTE DUŽNE da odgovarate nikada i nikome. Nasilje je sveprisutno, što verbalno, što fizičko, seksualno ili čak ono na društvenim mrežama. Bolje da ne spominjem kakve sam i sama poruke dobijala na Facebook-u i Instagramu. I ne, nisam to ničim “izazvala”. Ni jedna žena na ovom svetu nije “tražila” nasilje bilo koje vrste. 

A onda opet, svetli primeri. Želela sam da  ovim tekstom pokušam da vam pomognem da ne budete “žena iz senke”, ali mislim da će to mnogo bolje uraditi neke druge žene koje blistaju na naslovnicama, a nisu poznate po tome što su poznate, već se obrazovanjem, talentom i hrabrošću bore za svoje mesto u još uvek pretežno muškom svetu i ruše sve predrasude. 

Krajem prošle godine na naslovnicama magazina “Original” i “Wanted!” (koji da naglasim, nisu isključivo magazini za žene) pojavile su se Slađana Novakov (27-godišnja Romkinja koja se posvetila obrazovanju i poslu koji je ispunjava) i Marina Arsić (studentkinja i aktivistkinja koja svoj ožiljak na licu nosi ponosno baš kao i svoje obrazovanje, talenat i društveni angažman). Zašto je ovo toliko važno? Jer napokon dolazi do izražaja da je ono KO SMO mnogo važnije od onoga odakle smo, da li izgledamo “savršeno” prema nečijim standardima (fizičke) lepote, da li smo singl, u vezi ili udate za nekog ovakvog ili onakvog muškarca, da li posedujemo firmirane krpice. Gde god da se pojavimo, ono što će na ljude ostaviti utisak jeste ono KO SMO. Zapamtite. I zato, budite podrška drugim ženama. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ELLE SERBIA (@elleserbia)

Srpski Elle nastavio je ovaj trend dajući u martovskom broju prostor fenomenalnoj Selmi Selman koja u velikom intervjuu za ovaj magazin govori pre svega o obrazovanju, aktivizmu kroz umetnost i mogućnosti da neke nove generacije devojčica odrastaju u boljim uslovima od onih koje ona kao devojčica imala. 

Još mnogo je primera žena koje zahvaljujući svom obrazovanju i hrabrosti nisu ostale u senci i kada bih o svakoj od njih pisala posebno, slavili bismo 8. mart svakog dana. Ali, sve mi svakako treba da slavimo svoju hrabrost, talente i sposobnosti svakodnevno i da verujemo u sebe i onda kada svi sve dovode u sumnju. Da ne pitamo druge žene kako je “nositi titulu” nečije bivše/sadašnje/buduće žene, zašto se nije “ostvarila kao majka”, koliko je partnera imala, kako to da je još uvek singl i da li joj je na listi prioriteta važnija karijera ili porodica. Da bismo razumele druge žene, dovoljno je da pođemo od sebe i shvatimo sa koliko se nepravednosti suočavamo na svakodnevnom nivou. I nećemo ih rešiti upirući prstom u druge, već solidarišući se sa drugima i bivajući primer kako je moguće živeti autentično, hrabro i iskreno, shvatajući da nismo dužne da odgovaramo ni na jedno intimno pitanje, da nismo dužne da se izvinjavamo i da nikada nismo tražile nasilje bilo koje vrste. Tek tada će sve ono za šta su se naše prabake borile možda napokon stvarno dobiti smisao. 

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*