Verujem da bi svako drugačije okarakterisao godinu na izmaku, ali svi smo saglasni sa jednim- bila je prilično stresna, izazovna, na momente veoma naporna i teška. S jedne strane, imali smo možda po prvi put pristup tolikom broju različitih informacija i virtuelnih sadržaja: mogli smo da zavirimo u najbolje svetske galerije i muzeje, gledamo online predstave i koncerte, “putujemo”, šaljemo stiker zagrljaje, viđamo se preko brojnih online platformi, prisustvujemo Zoom sastancima, radimo online…Šta nam je ipak nedostajalo? Sve to, samo ne na ekranu! Ipak, čini mi se da nam je sve ovo omogućilo i povratak u realnost i spoznaju da možemo zavoleti istu.
Moram priznati da sam se ove godine, uprkos potpunom ludilu i zastrašivanju kom smo neprestano izloženi, u nekoliko navrata veoma prijatno iznenadila i obradovala. Najviše pre nedelju dana kada su naslovnice magazina u Srbiji počele da krase realne žene sa realnim, ali najinspirativnijim pričama iz kojih možemo shvatiti da je život, ma koliko bio nesavršen kao i mi sami, beskrajno vredan ukoliko ga osmislimo.
Novi magazin “Wanted!” dokaz je da smo željni dobrih priča. Istinitosti. Kritičkog mišljenja. Hrabrosti. Autentičnosti. Podrške. Na naslovnici prelepa Marina Arsić, aktivistkinja, sa ožiljkom na licu i sjajem u očima koji razoružava i pred kojim su sve fejk priče ovog sveta nemoćne. Jednostavno, ne možemo a da ne uvidimo da uspeh nema veze sa savršenstvom, ni fizičkim, ni bilo kojim drugim, već isključivo sa hrabrošću i originalnošću. I sa tim koliko si spreman da rasteš, menjaš se, a sa tim menjaš i delić sveta.
Naslovnicu decembarskog “Originala” krasi Slađana Novakov, 27-godišnja Romkinja koja je odrastala u petočlanoj porodici u neformalnom naselju, a devetomesečnu frizersku akademiju u Beogradu završila kao student generacije. Poručuje: “Rad i trud se uvek isplate; upravo su tako mene učili moji roditelji i hvala im! Volela bih da se pored ovog posla bavim modom, odnosno da jednog dana kreiram haljine sa svojim potpisom!”
Srećna sam što postoje ljudi koji uspeh razumeju na drugačiji način od onog površnog-koliko nula imaš na računu. Postoje oni koji znaju da je uspeh biti hrabar da se usudiš da budeš svoj i veruješ čak i u naizgled nemogućim uslovima. Nikada sebe nisam stigla da smatram uspešnom jer sam jurila ka tome da naučim i postignem još više. Ove godine sam se uplašila da će život početi da mi se svodi samo na to. Poslednjih godina pritisak da istovremeno izgledaš dobro, zarađuješ odlično, osnuješ porodicu, imaš sjajan društveni život i postižeš sve, bio je poražavajuć. Nisam stigla da (za)volim sebe. Još uvek već 30og u mesecu okrećem kalendar na naredni mesec jer jedva čekam da prođu dvadesete. Srećom, osećam podršku virtuelne zajednice ljudi koji pokreću promene iako još uvek možda nemaju diplome, milione na računu ni popularnost. I čini mi se da je to nešto što ima potencijal da spasi plemenitost i veru.
Realno je samo da sanjamo i verujemo. I odvažimo se. Na Instagramu ćete uvek videti moj osmeh. Na blogu ćete čuti priče o tome kako sam zadovoljna volontiranjem u nekoj organizaciji ili o tome koliko mi znači obrazovanje. Nikada vam nisam ispričala da sam privatni fakultet (nakon što sam apsolvirala na državnom) upisala sa manje od 100e u džepu u tom trenutku i bez ideje o tome kako ću platiti godinu koja košta deset puta toliko. Naravno, ni naredne tri godine. Ipak, uspela sam. Nikada vam nisam rekla da sam počela da volontiram zapravo da bih sebe dovela u “neprijatnu” situaciju i suočila se sa svojim strahovima. Zato sada volim ljude i sve manje se plašim javnih nastupa. Sve je nekako počelo. Ali, šta je važno? Iako možda floskula, važna je ŽELJA. Želja da ostvariš ono što želiš isto onoliko koliko želiš da dišeš i živiš. To je realan život u kom više gotovo da nema prepreka.
Be the first to comment