Po čemu želite da vas pamte?

Kada sam na koricama knjige “Poslednja prilika” Fredrika Bakmana, u izdanju “Lagune”, pročitala  rečenicu “Po čemu želite da vas pamte?” , ovaj tekst koji je upravo pred vama za sekundu se stvorio u glavi. Samo sam pomislila na to koliko nam je svima ograničeno vreme na ovoj planeti i kako bi zbog toga svakog dana trebalo beskompromisno da budemo ono što zaista jesmo. Bez straha od toga kako će nas drugi videti (čitaj komentarisati). U pokušaju da sumiram ovu ludu i nepredvidivu 2019-tu koja je lagano za nama, shvatila sam da se nije preterano razlikovala od prethodnih- bila sam najbolja verzija sebe ne (iz)gubivši svoju suštinu, što je najvažnije.

Nekad mislite da je najvažnije izboriti se za ideju i pobediti. Mene je ova godina naučila da je ipak važnije istrajavati u borbi ma koliko ona trajala. Život se, po ko zna koji put, na sve moguće načine potrudio da me uveri u to da je suština u putovanju. Saglasni sa tom idejom bili su i moji sagovornici koji su svoja životna i profesionalna iskustva rado delili sa čitaocima bloga In love with Art and Fashion. Instagram me je za ovih nekoliko godina povezao sa mnogim sjajnim ženama, među kojima je i Ankica Palić koja nas uči da budemo dobre žene sebi jer ćemo samo kao takve svet oko sebe bojiti najlepšim bojama. Beskrajno sam srećna i zahvalna što smo sarađivale, pre svega na portalu “Ženske tajne”, zahvaljujući kom smo se i pronašle, a potom ste imali priliku da neke njene tekstove čitate na ovom blogu. Ne samo da je njen Instagram profil riznica inspiracije, već šalje jasnu, glasnu i veoma važnu poruku- nikada ne dozvolite da ispunjavajući tuđa očekivanja izgubite sebe! Sigurna sam da će se za nju tek čuti.

Ne mogu opisati koliko mi je drago što su devojke koje su kreirale fantastičan portal “Slike i prilike” svoj prvi intervju dale za In love with Art and Fashion. Iako nikada nisam bila neko ko juri “ekskluzivitet”. već mi je mnogo važnije da se priča o nekim temama pokrene, veoma sam srećna kada mogu da budem barem mali deo nečijeg životnog i kreativnog puta i “vetar u leđa” kakav nam danas svima neodoljivo nedostaje. Zahvalna sam na prilici da delić radosti i kreativne energije podelim sa ljudima koji se bore za to da kultura i umetnost dobiju ravnopravan status sa svim onim temama koje se smatraju društveno značajnim i napokon izađu iz domena “zabave” kakvim ih većina medija karakteriše. 

Osvrnula bih se i na razgovor sa Natašom Župac, dizajnerkom čiji svaki model priča priču o dugoj i bogatoj srpskoj tradiciji i kulturi. Kada sam napisala naslov, moram priznati da sam, od svih sagovornika, najpre pomislila na nju, ženu koja će definitivno ostati upamćena po svojim nastojanjima da kroz modu ispriča najlepšu priču o svom narodu u vreme kada smo, nažalost, prečesto skloni da se svog porekla stidimo i da u potrazi za srećom odlazimo sve dalje od sebe.

Najvažnijoj lekciji naučila nas je trinaestogodišnja Tara Katarina, koja ogroman uspeh koji je postigla duguje naravno talentu, ali i te kako i mašti, kreativnosti i upravo onome o čemu sam na samom početku govorila- neopterećenosti ciljem. Jednostavno je uživala u crtanju svojih bajkovitih haljina oslikavajući na njima svaku svoju emociju. A čarolija kao čarolija, svoj put pronađe onda kada to najmanje očekujete. Intervju sa njom objavljen je (iako sam ga slala brojnim elektronskim medijima u Srbiji, uključujući i jedan portal za koji sam radila) samo na ovom blogu. Nisam zbog toga lično razočarana, ali me u trenutku veoma rastužila činjenica da možda u našoj zemlji i nema prostora za “dobre vesti”. Iz nekog razloga se veruje da one nisu važne, a ja, verujte mi na reč, znam mnogo ljudi kojima su upravo takve vesti fokus. I ako sam u nešto od ove godine sigurna, to je u činjenicu da će me, za početak, najbliže okruženje i svi oni koji su do mene došli zahvaljujući društvenim mrežama pamtiti po borbi za zajednicu koja veruje da je VAŽNO da se o ljudima koji iz naše male sredine osvajaju neki Pariz, Njujork, Milano ili bilo koju drugu metropolu, a pre svega svoju ličnu i umetničku slobodu, GOVORI i PIŠE što je više moguće.Najbolji brend ambasadori su ambasadori jedne zemlje u svetu. I nije uopšte važno KO to čini, važno je da kao društvo to činimo, na ovaj ili onaj način, svi ZAJEDNO. Bojim se da sve dok u fokus budemo stavljali ekskluzivnost i ego boreći se da budemo potpisani kao neverovatno važni novinari, blogeri, influenseri ili ko god, ozbiljnijeg pomaka neće biti. 

Svi ljudi koje sam spomenula biće ljudi koji se pamte, ne samo zbog toga što su talentovani u svojim sferama, već najviše zbog toga što se bore za plemenitije društvo. Svako na svoj način, naravno. Ali, moramo biti svesni da smo svi mi mali deo promene koja može biti velika. Naročito u vreme kada smo dobili glas zahvaljujući društvenim mrežama. Svaka objava na Instagram nalogu može biti vid borbe. Ovih dana, razmislite : Po čemu želite da vas pamte? I nemojte čekati 1. januar 2020., krenite SADA!