Neopisiv je osećaj kada ste savremenik ljudi koji sve svoje znanje, talenat, energiju i ljubav ulažu kako bi svoj, ali i ovaj naš mikrokosmos učinili boljim i kada ste deo nečega što će ući u istoriju. Serbia Fashion Week je zasigurno jedan takav događaj, a Dušanka Vranješević i njena kćerka, Svetlana Horvat, žene koje će ostati upamćene kao one koje su magični deo sveta umetnosti i mode donele kod nas. U svojoj prvoj autobiografskoj knjizi “Ne daj se zmaju”, Dušanka Vranješević pisala je o svom trnovitom, ali pre svega uzbudljivom putu ženskog preduzetništva u Srbiji, životnim izazovima i suočavaju sa teškom bolešću, ali i ljubavi prema korenima, porodici, prijateljima, svemu onom što danas neretko stavljamo u drugi plan. Knjiga “Moda i neke druge priče”, na neki način predstavlja nastavak prethodnog romana, ali ovaj put pred nama je priča o ljubavi prema modi koja datira iz autorkinog detinjstva, o nastanku manifestacije Serbia Fashion Week, zanimljivim dogodovštinama sa putovanja, druženju sa dizajnerima i svemu što ovu najveću modnu manifestaciju u ovom delu Evrope prati.
“…U času, pomislih, koliko ima istina iz života koje su duboko zakopane u duši svakog čoveka. I ne samo istine o životu sadašnjeg doba, već i kada zaronimo u prošlost, saznaćemo da je ljubav uvek bila pokretač najtananijih osećanja i najsurovijih nestajanja, koja su bila tu kao posledica odustajanja od ljubavi, prisnosti, a i strasti. Odustajanje od ljubavi je i odustajanje od života, pomislih, uverena da je upravo ta reč ljubav, najbitnija svetinja živih bića. Naravno, ne mislim samo na ljubav između muškarca i žene, nego uopšteno, mislim na ljubav kao pojam postojanja, rađanja i odrastanja. Mislim na ljubav kao motiv i pokretač svega što nas okružuje i od čega nam zavisi jutro i novi dan. Ljubav se može pojaviti i kao san, o kojem maštamo i pričamo ga deci koju odgajamo. Ljubav se javlja i kao pojam koji ugrađujemo u posao koji volimo, koju gajimo i prema modi koja nas okružuje…”
Ljubav jeste ono što sam videla u Dušankinim očima i kada sam jedne oktobarske večeri došla na promociju ove knjige u Eđšeg. I to ljubav i iskren osmeh i zahvalnost za svakoga ko je sedeo u prostoriji koja je odisala neverovatnom pozitivnom energijom i upravo- ljubavlju.
“Moja razmišljanja o modi posežu u prošlost, sve do spoznaje da sam prve modne ludorije naučila u svojoj kući, spajajući nemoguće boje u dokolici zimskih sedeljki, koje bi organizovala naša majka Zorka. U velikoj sobi, gde se zimi jedino ložilo, okupljale bi se žene sa sela. Uz dokolicu i pesme koje su se pevale, žene bi se takmičile u brzom prelu, pletenju i tkanju. Bilo je tu raznobojnog pletiva, od kojeg bi nastajali lepi i korisni proizvodi kao kape, rukavice, čarape, šalovi, džemperi, suknje, pumparice… “
“Moja ćerka Svetlana, provodila je detinjstvo uz moju majku Zorku. Svaki zimski i letnji raspust je najradije provodila u Đurovcu, kod nane i dede. Kada je počela da se bavi dizajnom, Svetlana je napravila prvu značajniju kolekciju “Nana”. Bile su to inspiracije na crnogorske motive i toj kolekciji je dala ime po mojoj mami a njenoj baki “Nana”. Na korici kataloga je napisano: “Kolekcija Nana rezultat je višegodišnjeg izučavanja nacionalnog kostima Crne Gore, njegove forme i bogatog ornamentalnog stvaralaštva. Inspirisana je princezama Dinastije Petrović. Prve skice i idejna rešenja nastala su upravo u njihovom nekadašnjem domu, danas muzeju “Dvor Kralja Nikole I ” na Cetinju”. Svetlana kaže: “Dobila je ime Nana jer je posvećena jednoj ženi koja je obeležila moje detinjstvo. Ženi pored koje sam odrasla, okružena njenom ljubavlju. Njoj, koja me je naučila starim izvornim pesmama i utkala u mene ljubav prema najlepšem vezu na svetu, koje je tako lako naučiti- “Probodeš iglu ovde, pa proturiš onde i eto ti je crnogorska ošvica.” Ta žena je moja baka, Zorka Zotović, ili kako sam je ja zvala Nana”.
Porodica je utkana u svaki segment života autorke i neodvojiva je od priče o bilo kom poslovnom uspehu. Možda nam je upravo zbog toga veoma lako da se poistovetimo sa ovom modnom bajkom i poverujemo u čuda, upravo ako se prisetimo kako je izgledalo naše detinjstvo. Dete u nama uvek krije odgovore, a ako imamo dovoljno sreće, ali i volje i entuzijazma, ono će u nama zauvek živeti i činiti da budemo uvek sve bolja verzija nas samih.
“Cela 2012. godina, u kojoj je formirana Nacionalna Komora za modu Srbije, prošla je u osmišljavanju koncepta, koji se zaista razlikovao u mnogome od već postojećih. Želeli smo da srpska Atina, grad istorije i spomenika kulture, koja je prepoznatljiva po različitosti ali i jedinstvu svojih stanovnika, dobije nove izazove i priliku da otvori vrata našim kreatorima i dizajnerima širom Evrope. Od samog početka smo se trudili da usvojeni koncept, omogući prepoznatljivost Novog Sada i po modi. Okupili smo prijatelje iz okruženja i održali tu prvu reviju u Sremskim Karlovcima, koja je prethodila nultom Serbia Fashion Week-u i tako najavili da smo ušli u porodicu Evropskog modnog saveta čija su nam se vrata širom otvorila. “
***
“Naš susret u Sremskim Karlovcima bio je začuđujuće prisan. Prelepa žena mi je prišla i čvrsto me zagrlila. Ta energija pojavila se kao spoj nečeg davno prisutnog u prošlosti zaborava. Evo, možda je ta prošlost čudesna i stvarna, isplivala iz sećanja, upravo sada, kada nam je bila najpotrebnija. “Gde si ti do sada?! Gde si se krila?!”, upitah je, a da joj ni ime nisam znala. “Evo me, stigla sam pravo iz Italije”, reče mi dama, obučena u elegantnu dugu crnu haljinu. “Usput sam povredila nogu, pentrajući se po autobusima po kojima sam putovala, samo da bih Svetlani stigla na reviju i prisustvovala stvaranju tako velikog događaja u Novom Sadu”, izgovorila je u jednom dahu Amela, konačno se predstavivši. “Ja sam Amela Radan, kreatorka iz Sarajeva”. “Znači ti si Amela! Oprosti”, rekoh joj, “na mojoj spontanosti i ovako za tebe neočekivanoj dobrodošlici. Smeštena si u ovom hotelu i predlažem da se ujutru vidimo, popijemo kafu i bolje se upoznamo.” I zaista, ujutru smo uz kafu dugo ćaskale. U tom ćaskanju, Amela mi je otkrila svoju priču iz detinjstva. Kako mi je ispričala, za Novi Sad je vezuju mnogobrojna sećanja, a posebno na ulicu dr. Svetislava Kasapinovića broj šesnaest, u kojoj je Amela odrastala. U istoj ulici, u broju osamnaest smo mi nekada živeli, i tu je ostala da živi Svetlanina baka, Anđa Vranješević kod koje smo mi svakodnevno dolazili. Ostalo mi je sećanje na igru troje dece, ispred broja šesnaest, među kojima je bila lepa plava devojčica, uvek nasmejanog i milog lika.”
“Prvi Fashion Week održan je pod pokroviteljstvom Skupštine APV, u prostoru Skupštine Vojvodine i Titovim Salonima, na Petrovaradinskoj tvrđavi u periodu od 31.oktobra do 2. novembra 2013. godine. Na prvom fashion weeku svoje modele su pokazali: Bata Spasojević, Amela Radan, Vasilije Kovačev, Marina Mićalović, Marija Šabić, kao i dizajneri iz Francuske, Holandije, Mađarske, Bugarske, Malte Portugalije, Bosne i Hercegovine, Poljske. Tog 31. oktobra 2013. godine, u prelepom ambijentu Skupštine Vojvodine, spektakularnom revijom kreatora Eymeric Francois iz Pariza, otvorena je nedelja visoke mode koja u Novom Sadu i dan danas traje.”
Ovo su samo neki odlomci iz ove čarobne knjige o magiji mode, ali pre svega ljudi koji VERUJU u snove. U knjizi ćete saznati i mnogo o samoj atmosferi na SFW, drugim ljudima koji stoje iza čitavog projekta, priče o dizajnerima koji su od početka uz jedinu licenciranu Nedelju mode u Srbiji utkane u priču o jednom životu posvećenom modi. Evo sjajnog štiva za kišne jesenje dane!
Be the first to comment