Instant Karma: U paklu rhythm’n’bluesa

Instant Karma je jedan od najdoslednijih i najdugovečnijih domaćih bendova. Samosvojan, ostao je naj-blues tokom Velike Vojvođanske pop invazije 90-ih drugačiji od drugih. Danas, albumom “Buda sa krova”, posle 30+ godina, zrenjaninski dečaci koji gaze u zrele godine, zvuče nikad bolje. Sa Aleksandrom Jankovićem, frontmenom, pričamo o današnjoj sceni, zašto u mladima nema bunta i želje za slobodom, i kuda dalje u materijalističnom svetu.

Pojavili ste se u onom “talasu vojvođanske pop invazije” tokom 90-ih gde su bili i Veliki prezir, Eva Braun, Oružjem protivu otmičara, Obojeni program… ali ste nekako uvek imali taj žešći, rhythm and blues šmek. Odakle ljubav prema tom zvuku, jer često opisuješ svoje nastupe kao “u paklu ritma i bluza”?

Blues se pojavio jako rano u mom životu.. kada sam se upoznao sa muzikom Rolling Stonesa..zanimalo me je odakle taj prljavi zvuk dolazi i zašto su uzeli ime po pesmi Muddyja Watersa, i onda sam krenuo da istražujem korene.. Veliki uticaj na mene su imali i Yardbirdsi, pa Dr. Fellgood.. Kasnije sam postao veliki fan Johna Lee Hookera.. Još uvek skupljam stare blues ploče… A što se tiče “vojvodjanskog” pop talasa…mislim da je to više došlo zbog raspada Jugoslavije… nestala je scena i trebalo je ponuditi pandam beogradskoj rock sceni…a Vojvodina je uvek imala šta da ponudi…inace Instant Karma se pojavila 1987. g. singlom Dim nad Gradom i nastupom na Stereoviziji… a bili smo srednjoškolci..

Veliki ste fanovi britanske scene 60-ih i 70-ih, a poprilično tako i izgledate, od početka. Kako izgleda 30 godina “vožnje” nemirnom srpskom muzičkom scenom beskompromisnom stazom?

Dobro, ja jesam veliki fan Johna Lennona i The Beatlesa. Njegova muzika je mnogo uticala na mene, ali ne samo muzika. Tu je bila i Lennonova ličnost i cela ta priča je za mene magija. Drugo, Lennon ima čudan uticaj – formira te kao čoveka, i možda jeste sve to utopija ali ja verujem u to. Iskreno, bilo mi je drago da moja generacija, koja se u isto vreme pojavila u Engleskoj, isto razmišlja… od The Stone Roses do Oasisa. A što izgleda tiče, sve je to priča iz 60-ih. Što se tiče tih 30 godina na srpskoj rock sceni… pa, bilo je tu svega, ali, sve u svemu, bilo je puno dobrih stvari i bendova. A 90-e su bile lude… Para nije bilo, ali je postojala neka ludacka energija… bilo je nade.

Zašto “Buda sa krova”?

Svi pitaju “zašto Buda sa krova”?… Zato što dobro zvuči i zato što svi misle da ima neko značenje… Možda i ima, ali neka to bude misterija… Jednog dana ću otkriti pravu priču u vezi Bude. Za sada, Buda je na krovu i sve nas posmatra.

Ko pravi pesme, a ko piše tekstove?

Od samog početka Instant Karme ja sam pisao tekstove, a Saša Koso ili Srđan Muc muziku. Tu je bio i Nikola Pavković (kasnije je osnovao Oružjem protivu otmičara), koji je na prvim albumu imao dve ili tri pesme, gde je on bio kompletan autor. Kasnije, krajem 90-ih, Koso je počeo i po neki tekst pisati, i bio je dobar, a i sad je. Od 2010 tu je i Branislav Kokora, koji isto komponuje… Znaš, imao sam puno sreće… a možda to i nije sreća.. Ali uvek sam bio okružen izuzetno talentovanim ljudima, umetnicima sa idejama. Tekstovi su moj fah!

Ko ti je bio uzor u pevanju?

Uhh, teško pitanje! Voleo bi ja da pevam kao Lennon, Elvis, ili Bowie, ali znam svoje mogućnosti, a one nisu velike, mada imam uzore. Erica Burdona, Liama Gallaghera, Iana Browna ili Mick Jaggera, Keitha Ralfa iz Yardbirdsa, a tu su i crni blues i soul pevači. Samo, ja sebe nikada nisam gledao kao pevača, nego čoveka sa idejom koji želi da je sprovede, ispriča, otpeva… Valjda se to zove umetnik.

Koliko je scena danas drugačija u odnosu na ono kad ste počinjali? I atmosfera u društvu?

Mi smo počinjali u Jugoslaviji. Stekli smo reputaciju u Srbiji, ali ostavili smo mali trag i u bivšoj državi. Kada smo počinjali, bili smo deca i tada mi se činilo da je ceo svet moj… Onda je došao prokleti rat. Prvi smo pravili antiratne koncerte još 1991. g. ali začudo tih godina se formirala jaka rock scena. Bilo je svirki non-stop… izdanja… klubova… bili smo ta druga Srbija i imali smo najjaču rock scenu… Brzi bendovi Srbije, dobri bendovi Vojvodine i bilo je saradnje među umetnicima i buntovnicima. Posle je došla 2000. godina.. Možda smo puno očekivali, ne znam. Moja uverenje su ostala ista. U stvari, sa ponosom mogu da kažem da je Karma svoje najbolje ploče snimala baš posle 2000 godine. Tu mislim na album “Metamorfoza” iz 2001. godine koji je naš “Sgt. Pepper”.

Ima li dovoljno rokerskog bunta među mladima danas?

Žao mi je što to moram da kažem ali nema…klince ne zanima bunt i sloboda..živimo u materijalnom svetu, ali svet se menja a ja verujem u revoluciju…

Zrenjanin pamtimo kao jedan od najdinamičnijih gradova kriznih 90-ih. Sada čujem da nema ni kluba za svirke, a nema ni vode za piće? Kako je to moguće?

Zrenjanin je uništen, razoren, opljačkan i ponižen… 90-ih je Zrenjanin bio buntovan grad sa puno bendova od Otmičara, Kanal Tvida, Gluvih Kučki pa do Overdrive.. plus još gomile bendova, od panka, HC-a, popa do eksprementane muzike i grupa tipa Rascep ili Blanc disc… Sve to je imalo podršku Radio Zrenjanina i novinara Đorđa Vojnovića a tu je bio i legendarni klub Zeleno zvono i Guta koji se trudio da sve ispratimo i budemo ispred Novog Sada, pa i Beograda. Naravno, postojalo je još bar pet klubova Ali, Zvono je prednjačilo. Nisu to bile samo svirke, tu su bile i promocije albuma, knjiga, filmova, političke i društvene teme… Imao sam osećaj da je Zrenjanin centar svega. Da, i festivali. Vojvođanski pop festival i legendarni ZROCK… Zaista je bilo fenomenalno i negde 2009. godine sve je počelo da se osipa i do 2016. godine sve je nestalo… Danas je ostala samo Instant Karma Ali, i to je nesto… A što se vode za piće tiče, pa nije nikada ni bila za piće… Već 80-ih je postojao problem sa vodom. Tužno je to. Grad koji je u staroj zemlji Jugoslaviji bio industrijski centar, odmah iza Beograda i Zagreba… Sada je grad gladnih iz koga se beži… I to boli… Ja volim Zrenjanin. Volim ljude koji su ovde, ima puno otkačenih frikova… umetnika… a imamo i izuzetno lepe žene. Verujem da će se Zrenjanin vratiti sebi i ponovo pronaći svoju dušu.