Nemoguće je ostati ravnodušan na pojavu bilo koje žene koja se svojom hrabrošću, stavom, otvorenim pogledom na svet, strašću prema svom životnom pozivu, talentom i magičnom harizmom borila protiv svih mogućih predrasuda za sebe i društvo u kome je živela.
Gabrijela Boner Koko Šanel nesumnjivo je bila jedna od onih žena koje su negde u sebi odlično znale kako se ostavlja trag u istoriji i srcima nekih posebnih ljudi. Rođena je 1883.godine u Somiru, gradiću na zapadu Francuske. Njeno detinjstvo nije bilo ni malo bajkovito budući da je njena majka umrla od tuberkuloze kada joj je bilo dvanaest godina, a zbog velikog siromaštva, njen otac morao je da napusti dom kako bi obavljao posao trgovačkog putnika i na taj način hranio porodicu. Pošto o Gabrijeli i njenoj braći i sestrama nije imao ko da brine, završili su u domovima za nezbrinutu decu.
Buduća dizajnerka čije će ime biti najznačajnije za modu XX veka, provela je sedam godina u sirotištu pri katoličkom manastiru u Obazenu gde je učila krojački zanat koji joj je kasnije doneo planetarnu popularnost i koristila svaku moguću priliku da krišom čita knjige.
Još u sirotištu pokazivala je izuzetan dar i znatiželju prema krojačkom zanatu. Kada je sa 16 godina napustila sirotište, počela je da radi kao krojačica. Nedugo nakon toga, seli se u grad o kome je oduvek maštala- Pariz, grad umetnosti i ljubavi, gde počinje da radi u noćnim klubovima kao igračica i pevačica. Nadimak Koko, koji kasnije koristi kao ime, dobila je pevajući pesmu ” Qui qu’a vu Coco dans l’ Trocadéro…” u kafeu “La Rotonda” na Monparnasu.
Omiljeni aksesoar dama tog vremena, šešir, bio je njena opsesija; želela je da se bavi dizajnom i izradom šešira. Uz pomoć i podršku vojnog oficira Etjena Balzana sa kojim je kako se spekulisalo, imala ljubavnu vezu, otvara 1909. svoj prvi butik. Njeni šeširi vremenom postaju omiljeni i must have aksesoar svih dama iz visokog društva. Kasnije, Koko zahvaljujući industrijalcu Arturu Kapelu ( za kog ćemo u svim biografskim romanima o njoj pronaći da joj je bio i ostao najveća ljubav, iako je i njen odnos sa Igorom Stravinskim, a kasnije čak i Pablom Pikasom intrigirao javnost i izazivao različita nagađanja) otvara još dva butika, u Dovilu i Bijaricu.
Ubrzo je svoj posao proširila, pa je osim po šeširima, postala veoma prepoznatljiva i po komfornim i elegantnim kostimima, haljinama, ženskim pantalonama, nakitu… Ženska odeća koju je Koko kreirala 20-ih i 30-ih godina XX veka bila je jednostavna i u skladu s funkcionalizmom odeće koja se nosila za vreme rata. Polazeći od sopstvene dečačke figure, koristila je ležerniji pristup stvarajući odeću koja je bila udobna i jednostavna za nošenje. Glavne odlike garderobe s njenim potpisom bile su praktičnost i udobnost. Njeni modeli odisali su mladalačkom bezbrižnošću, sasvim različitom od predratnog stila.
Njenim modelima preovladavali su prigušeni tonovi sive, crne, bele i mornarskoplave, a izazvala je masovnu pomamu za bež bojom koja je postala ultimativni simbol elegancije. Oživela je različite dodatke garderobi, uključujući pozlaćenu dugmad, torbe ukrašene pozlaćenim lancima i bižuteriju, koja je, zahvaljujući njoj, postala ne samo prihvatljiva, već i poželjna. Koko je prva mešala drago kamenje i veštačke bisere, koji su joj bili omiljeni.
Tokom Drugog svetskog rata, modna kuća Šanel bila je zatvorena i Koko se, tek 1954. godine, u svojim 70-im, vratila poslu. Ponovo je u modu uvela jednostavnu kratku suknju i žaket bez kragne obrubljen paspulom koji su postigli ogroman uspeh. Trajan uticaj na modu Koko Šanel ostvarila je prvenstveno zahvaljujući ležernim krojevima koji su odgovarali velikom broju žena i činjenici da je svaki deo garderobe koju je ona dizajnirala mogao lako da se uklopi sa drugim odevnim predmetima.
Koko je umrla 1971. godine, u Parizu, u 87-moj godini.
Modnu kuću Šanel preuzeo je 1983. Karl Lagerfeld, a činjenica da je uspeo da pronađe mnogo novih načina da promoviše njene modne koncepte, govori o tome da je stvaralaštvo Koko Šanel vanvremensko.
Preporučujem vam da pogledate predstavu “Mala crna haljina” o privatnom životu i kreativnom stvaralaštvu Koko Šanel koja se izvodi svake sezone u Domu Jevrema Grujića u Beogradu, gde su mlađu i stariju Koko verno dočarale naše sjajne glumice Vjera Mujović i Rada Đuričin.
A evo kako je govorila Koko…
Simplicity is the keynote of all true elegance.
Danas bismo rekli “manje je više”. To će ostati ultimativno modno pravilo u svim vremenima.
In order to be irreplaceable one must always be different.
Nema potrebe da budemo neko drugi jer svet je već prepun drugih ljudi. U strahu da ćemo biti “previše upadljivi”, odbačeni ili ismejani posežemo za onom jednostavnijom opcijom- da kopiramo utapajući se u masu jer tako “nećemo pogrešiti”. Ne! Nećemo pogrešiti jedino ako osluškujemo sebe i ponašamo se, govorimo i oblačimo u skladu sa tim. Ličnost je ono što isijava, a ne nakit ili garderoba!
Some people think luxury is the opposite of poverty. It is not. It is the opposite of vulgarity.
Ne morate nositi skupo da biste bili “skupi”. Iskren osmeh i sjaj u očima su skupi. Elegancija i stav su skupi. Gracioznost i otmenost su nešto što se ne može kupiti. Način na koji se osmehujemo, hodamo, govorimo, volimo je ono što na nama vredi najviše. Foliranje i vulgarnost su jeftini. Zato uvek birajte da ponašanjem, stavom i obrazovanjem budete “najskuplja verzija sebe”.
Elegance is when the inside is as beautiful as the outside.
Ni najglamuroznija haljina ni najskuplji karmin neće uspeti da prikriju negativnu energiju, zavist, pakost, bezvoljnost i nezadovoljstvo. Istinska lepota doći će do izražaja samo kada isijava iz lepote duše. Stanje duha, empatija, ljubav za svet oko sebe, zdrava znatiželja i entuzijazam su sve ono što nas čini lepim u svakom smislu te reči.
The best color in the whole world is the one that looks good on you.
Nikada se nisam obukla po principu “all black” jer moja aura isijava “all white”. Najlepše na vama uvek je ono što vi na najbolji način umete da iznesete i to nikada ni jedan aktuelni modni trend neće promeniti. Stav i harizma su nezamenjivi.
Be the first to comment