Dega je dobio nadimak “slikar plesača”. Od 1860. pa nadalje, razvio je fascinaciju plesom, koja je prvobitno otkrivena u Pariskoj Operi, gde je proveo mnogo vremena u bekstejdžu. Kao rezultat njegovog interesovanja, njegove slike oslikavale su plesače u privatnim trenucima iza kulisa, kao i tokom njihovih nastupa na pozornici. Osvrnućemo se na ljubavnu priču između umetnika i njegovih muza predstavljajući neka od najlepših umetničkih dela koja je naslikao. Mnoga od njih nalaze se u Muzeju Orsej u Parizu koji sada možete posetiti virtuelno, a ove jeseni muzej će predstaviti dugo očekivanu izložbu “Degas et la danse” u saradnji sa Pariskom Operom.
Bio je očaran beskrajnim mogućnostima koje je unutrašnjost operske kuće nudila- mogućnosti da istu scenu vidi iz više neobičnih uglova, sa balkona, partera ili iz vizure orkestra. Voleo je kontraste između svetlosti i senke, iluzije i realnih slika. Strastveno je voleo balet, a u balerinama je pronalazio jedan poseban svet vizuelnog uživanja. Balerine koje nam je na svojim slikama i pastelima Edgar Dega ostavio, među najpopularnijim su slikama 19. veka. One govore o njegovom posebnom stvaralačkom daru jer se na njima skoro fotografski (a voleo je fotografiju i bavio se njom) fokusirao na najsitnije detalje narušavajući klasičnu kompoziciju asimetrijom i radikalnim vizurama.
Dega kao posmatrač
Od 1860.godine pa nadalje, Edgar Dega često je posećivao Parisku Operu koju je dobro poznavao, a bio je deo porodice ljubitelja muzike. Kao dete posmatrao je plesače tokom treninga širom otvorenih očiju, uvek sa olovkom i papirom u ruci. Umetnik je plesače radije gledao u intimnim, privatnim trenucima, na primer kada razgovaraju jedni sa drugima, kada su umorni nakon nastupa i počinju da zevaju ili dok su prilagođavali i nameštali kostime pre samog nastupa. Predvorje Palais Garnier bilo je njegovo igralište: tamo je proveo sate i sate posmatrajući plesače i njihove učitelje. Učinio je ovo mesto, koje je često bilo povezano sa sastancima i druženjima, svojom inspiracijom.
Dega kao impresionista
“Crtanje nije isto što i forma, to je način sagledavanja forme”, rekao je kao ponosni predstavnik impresionističke umetnosti. Svojim pronicljivim okom Dega je prikazao visoko romantizovani svet baleta sa snažnim osećajem za realizam. 1874. bila je godina u kojoj je Dega na prvoj izložbi impresionista predstavio delo u potpunosti posvećeno baletu. Naslikao je nekoliko dela inspirisanih baletom do 1880.godine, stekavši nadimak “slikar plesača”. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se “Čas baleta”, “Čekanje”, “Balerina sa buketom”…
Dega kao odvažni umetnik
Dega je, iznad svega, bio vizionar koji je preinačio umetnost slikarstva uvođenjem monotipa u svoja dela. Ovo je tehnika koja se sastoji od crtanja pastelom direktno na platnu prekrivenom mastilom kako bi se stvorio jedinstven, unikatni dizajn. Kroz svoje slike, skulpture i crteže, Dega je potvrdio svoj viscelarni ukus za eksperimentisanje.
Dega kao vajar
Iako poznat pre svega po svojim fantastičnim slikama, Dega je bio i veoma talentovan vajar, pa je ostavio iza sebe mnoštvo skulptura. Ova ogromna kolekcija uključivala je plesače izvajane sa neobičnim osećajem za realizam, koji su često izazivali velike skandale, poput “Male četrnaestogodišnje igračice” koju je Dega izlagao na Salonu impresionista 1881.godine, a koju su mnogi kritičari smatrali “vulgarnom i grubom”. Posle Degaove smrti, mnoge njegove skulpture su odlivene u bronzi kako bi se spasile od propadanja i svoje su mesto našle u mnogim muzejima i kolekcijama sveta.
Be the first to comment