Čini se da nam je svima ova 2024.godina proletela i da nismo ni stigli da se osvrnemo na neke momente koji su nam bili ona baklja u mraku, ono što greje dušu, onaj orijentir kada se izgubimo , a već smo na pragu nove, 2025. godine. Tradicionalno, na kraju svake godine, volim da istaknem šta je ono što mi je ne samo privuklo pažnju, već i bilo posebno inspirativno u proteklih 12 meseci kada je reč o kulturi i umetnosti. Nažalost, nemoguće je da se na spisku nađe baš sve i uvek se desi da nešto zaboravim ili da nečemu posvetim manje pažnje nego što zavređuje, ali ću, nadam se, ovim postom na svojevrstan način zahvaliti svim onim ljudima koje ne vidimo, a koji čine ovaj svet svakodnevno kreativnijim, plemenitijim i boljim mestom- kustosima, istoričarima umetnosti, novinarima, piscima, izdavačima, prevodiocima, kreativcima iz filmske industrije, pozorišnim čarobnjacima, mladim ljudima zbog kojih ovih dana možemo da stojimo uzdignute glave i mirno utonemo u san. Pa, da počnemo!
Književnost
Izabrana dela Maje Herman Sekulić
Maja Herman Sekulić je, iako sam “Devet života Milene Pavlović Barili” pročitala pre nekoliko godina, definitivno moje književno otkriće godine! Pripremajući se za intervju sa ovom neverovatnom ženom i književnicom koja ovu godinu zaokružuje na najlepši mogući način- nominacijom za Nobelovu nagradu, otkrila sam brojna njena dela za koja nikako nisam nalazila vremena i prilike proteklih godina i zaista, mnogo sam toga propustila. U želji da njeno delo približim većem broju ljudi napisala sam jedan osvrt na sve što sam pročitala i taj tekst možete naći na ovom blogu, ali i na portalu BDW magazin.
“Sezona berbe”, Magdalena Blažević
Moja prva pročitana knjiga u ovoj godini bila je upravo “Sezona berbe”. Iako biste na prvu pomislili da je ovo ljubavni roman, on je zaista mnogo više od toga. Čitajući ovaj roman imala sam utisak kao kada čitam najlepšu poeziju- slike se same stvaraju pred očima, čitajući svaki pasus pejzaži, likovi i mirisi postaju gotovo opipljivi i kao da sam se našla u okruženju o kome Magdalena sa neverovatnim darom, veštinom i stilskom jezgrovitošću piše. Ovo jeste roman o svim onima prostorima kojima se hteli ili ne neprestano u životu vraćamo, ne samo fizički, štaviše najređe fizički, a najčešće zapravo živeći život uvek neraskidivno povezan sa doživljajima naših predaka, ali je takođe i priča o čežnji, potrebi za ljubavlju i svetlosti koju moramo sami pronalaziti i dok hodamo kroz tmurne prostore svog okruženja ili duše.
“Signali u noći”, Zbornik pesama učesnika radionice pisanja PPM Enklava
Verujem da današnjem svetu nedostaje više poezije i moram priznati da zbog toga koristim svaku priliku da govorim svoju poeziju uživo, ali i da čujem sve ono o čemu mladi pesnici danas pišu. Ono najbolje od savremene poezije bez sumnje dolazi iz “Enklave”. Ovog marta, u susret proleću, a sada već tradicionalno, treći put, promovisan je Zbornik pesama ulesnika radionice pisanja, “Signali u noći”. Ovaj Zbornik je svakako dokaz da za savremenu poeziju nema zebnje- tu je pregršt novih glasova koji pronalaze kreativne načine da govore kako o onom iskonskom, univerzalnom što nas sve povezuje, tako i o svim temama i problemima savremenog društva koji nas takođe povezuju. Sve u svemu, zaista su “signali u noći”- svojevrsni svetionik u moru besmisla.
“Monine oči”, Toma Šleser
Filmovi
“Neukrotivi robot”
Ovo je godina u kojoj sam definitivno pogledala najviše dečjih filmova i shvatila da su to filmovi za sve generacije! Ovo je jedan takav i na mojoj listi je apsolutno broj 1. Naime, ovaj animirani film snimljen je po knjizi “The Wild Robot” Pitera Brauna (ovom prilikom apel na domaće izdavače da se ova čudesna priča prevede na naš jezik) i govori o … svemu što je važno za svakoga od nas- privrženosti, potrebi za bliskošću, nesigurnosti i veri u sebe, prijateljstvu, empatiji, hrabrosti i solidarnosti. Ne bi bilo dovoljno ni sto rečenica da opišem osećaj nakon što sam pogledala ovaj film, ali je iskustvo svakako bilo katarzično, preplavljujuće, ali na najpozitivniji mogući način, kao posle otvorenog, toplog, punog ljubavi razgovora sa najboljim prijateljem. Film koji ću pogledati još nekoliko puta, a ukoliko niste bili u prilici predlažem i vama da praznike iskoristite tako što ćete pogledati ovaj film sa svojom porodicom.
“Za danas toliko”
Najpopularniji, ali nikako nezasluženo i nikako slučajno, domaći film ove godine! Čini se da smo se svi uželeli ovakvih filmova- umetničkih, isceljujućih, bez ikakvih lascivnih, nasilnih ili apokaliptičnih scena. Snimljen u jednom od mojih gradova, Kragujevcu, prikazuje život “običnih” ljudi u njegovom najsuštinskijem i najlepšem obliku- prikazom mirne svakodnevnice u kojoj se desi toliko divnih stvari na koje najčešće uopšte ne obraćamo pažnju. O samom snimanju filma i kako je to izgledalo na setu, koliko je ekipa uživala u procesu i svemu što vas je zanimalo o ovom filmu pričala je glumica Ivana Vuković u jednom od meni najdražih podkasta.
“Sva lica dobrote”
Nisam gledala “Jadna stvorenja” niti bilo koji drugi Jorgosov film, te vam je odmah jasno da nisam imala pojma šta mogu da očekujem. I da, na trenutke mi je dolazilo da izađem iz bioskopske sale što su mnogi i činili, ali sam ipak pronašla volje da ostanem do kraja. Utisci su mi se slegli tek nedeljama nakon pogledanog filma, i iako nije “my cup of tea” ne mogu da ne kažem da je remek-delo! Ne postoji problem i anomalija savremenog sveta i društva koje se ova priča nije dotakla i nažalost, tiče se svih nas i vremena u kome živimo, na globalnom planu. Nisam pronašla na internetu ni jedan dovoljno dobar prikaz niti kritički osvrt kakav je onaj iz Politikinog “Kulturnog dodatka” u kome je o filmu “Sva lica dobrote” pisala naša sjajna književnica Ljubica Arsić, pa ću vam preneti nekoliko njenih rečenica: “Lantimos se groteskno poigrava s ideologijom večne mladosti i večnog života. U prethodnim pričama upozorava na modernu “kulturu zdravlja” u kojoj se nalažu pravila za dug život bez stresa i negativnih misli. Industrija lajfkouč modernih brzometno proizvedenih stručnjaka sa uputstvima šta treba da se uradi da bi se životne greške otklonile a misli pročistile i postale “pozitivne” zagospodarila je toliko da su mnogi izgubili svest o tome ko su, te više nisu u stanju da samostalno plove bez budnog i skupog kapetana koji ih danonoćno nadgleda. Visokoumetnički i opsesivni filmovi ovog darovitog režisera, ispunjeni nadrealnom okrutnošću, kanibalizmom, samosakaćenjem, sa likovima u kojima odjekuje hladna praznina podvučena opominjućim horskim glasovima i zvucima klavira po čijim dirkama kao da divljaju razularene mačke, zapravo ukazuju na surovu težnju za ljubavlju koja se čini nepovratno izgubljena. Njegovi zaleđeni mini-diktatori ipak su u potrazi za muzikom koja bi ih otopila i prizvala bliskosti, a nama ostaje da razmišljamo u kakvim se sve licima ukazuje dobrota i koje je od svih ono istinsko koje drugog čoveka vidi kako koarča naporedo sa ostalima.”
“Sa nama se završava”
Film koji je verovatno izazvao najviše oprečnih mišljenja u 2024.-oj godini, mene je naveo da se bliže upoznam sa delima Kolin Huver, ali i da razumem zbog čega su romani ove autorke bili najtraženiji u knjižarama prethodnih godina. Uputiću vas na jedan sjajan tekst, kritički osvrt na ovaj film objavljen na sajtu Velike priče, a napisaću samo da za mene ovo jeste film koji zavređuje pažnju (koliko god sa nekih aspekata bio komercijalan i možda neadekvatno promovisan) i da sam istinski srećna što će ga pogledati devojke koje će tek graditi svoje emotivne odnose. Radujem se trendu progovaranja o zdravim emotivnim odnosima, kao i onim nezdravim, toksičnim, kako u savremenoj književnosti, tako i na filmu i sve većem broju seriju, te i ovaj film zauzima visoko mesto na mojoj “must watch” listi.
“Vreme koje imamo”
“We live in time” je praznična poslastica za sve koji vole “mirne” filmove sa jakom, efektnom porukom. Pogledala sam ga pre nekoliko dana kod kuće i trebalo mi je neko vreme da složim utiske iako je ovo na prvu jedan “lagan, ljubavni” film. Ipak, ovaj film otvara mnoga pitanja, a jedno od najvažnijih jeste: šta činimo sa vremenom koje imamo? Kako bismo “potrošili” vreme kada bismo (sa)znali da nam je odbrojano? Da li vreme “troši” nas? U kakvom sećanju želimo da ostanemo svojim voljenima? Ovo je topla, dirljiva priča o suočavanju sa teškom bolešću, ali i priča o volji za životom, borbi i ljubavi koja obasjava sve i kada se čini da nema ni jedne zvezde na nebu.
“Better Man”
Moram priznati da od ovog mjuzikla i biografskog filma o Robiju Vilijamsu nisam očekivala više od zabavnog rolerkostera kojim ćemo se provozati kroz neka drugačija vremena. Međutim, ova priča je prevazišla moja očekivanja i mogu reći da je vredna toga da praznične dane iskoristite za odlazak u bioskop. Životni put svakog umetnika specifičan je, ali čini mi se da u ovom filmu postoji nešto sa čime se može identifikovati svako od nas, a to je borba sa sobom, borba protiv unutrašnjih kritičara, razgovor sa onim lošim glasom u sebi, a naposletku, pomirenje sa svim svojim slabostima, ranjivostima, strahovima, nesigurnostima, svim onim što nazivamo “unutrašnjim demonima”. A tu je uvek i onaj jedan anđeo čuvar, onaj dobri glas koji nas uvek vrati sebi , ono što je naš najvredniji resurs u životnim borbama, a ko je bila ta osoba za Robija, saznaćete ako pogledate film.
Izložbe
Revizija kolekcije Galerije Matice srpske
Otvaranjem nove stalne postavke za javnost, Galerija Matice srpske u Novom Sadu obeležila je 177 godina od osnivanja. Ova kulturna institucija, jedna od najstarijih u zemlji, nastoji da održi korak sa vremenom i potrebama savremene publike, pa ne čudi što je nova stalna postavka upravo takva- zainteresovala je sve generacije i otvorila brojna pitanja i dileme savremenog društva na koja umetnost pokušava na sebi svojstven način da odgovori. Naime, kroz sedam različitih modula- Identitet kolekcije, Hronologija srpske umetnosti, Transformabilnost umetnosti, Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um, Užitak: Rituali i navike i Skulptografija obrađuju se različite teme i daje jedan sasvim nov pogled na teme kojima je društvo bilo okupirano oduvek. Najveću pažnju privukao mi je deo postavke koji obrađuje temu “drugosti” i načina na koji vidimo ljude drugačije od nas, ljude drugih nacionalnosti, boja kože, uverenja ili ljude sa nekom vrstom hendikepa, marginalizovane društvene grupe, itd. Ali, svaki modul govori o neraskidivoj vezi umetnosti i svega onoga što čini naš individualni, ali i društveni život i svet. Što je najvažnije, izaći ćemo nakon posmatranja ovih dela ne samo duhovno ispunjeni, već i duboko zapitani, a to je uvek dobar početak (promene).
“Upotreba čoveka”, Distrikt
U okviru sada već tradicionalne manifestacije “Kaleidoskop kulture”, nedelje Književnosti, posebna pažnja bila je posvećena obeležavanju stogodišnjice rođenja Aleksandra Tišme, jednog od najznačajnijih novosadskih književnika. U okviru “Tišma paviljona” održana je interaktivna izložba “Upotreba čoveka” autorki Mine Aleksić i Ljiljane Kuzmanović. Bazirana na istoimenom romanu Aleksandra Tišme, interaktivna postavka “Upotreba čoveka” bavila se temama rata, morala, ljudskog izbora i (ne)mogućnosti u ratnim okolnostima. Iskustvo posete ovoj izložbi iz više je razloga bilo isceljujuće, ali najviše zbog toga što je bilo moguće podeliti svoje misli i osećanja kroz različite interaktivne sadržaje poput pisanja na zidu o tome šta za nas znači MIR, šta činimo da ga sačuvamo do mogućnosti da ispišemo svoja osećanja posle izložbe.
“Dualnost Milene Pavlović Barili”, MSU
Još jedan sjajan način da kvalitetno provedete praznične dane svakako je poseta izložbi “Dualnost Milene Pavlović Barili” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Autorka izložbe mr Mišela Blanuša sa svojim saradnicama, Kristinom Armuš i Zlatom Vučetić, ovom postavkom prikazuje nam Milenino stvaralaštvo ističući doprinos ove umetnice modernoj umetnosti u međuratnom periodu, i to ne samo njen slikarski opus, već i poeziju koju je pisala na nekoliko jezika, kao i modne ilustracije rađene za američki “Vogue”, kao i određene proizvode. Raduje me što se svake godine nekom retrospektivnom izložbom podsetimo velikih imena domaće umetničke scene, naročito kada je reč o slikarkama, a Milena Pavlović Barili neko je ko zavređuje beskrajno divljenje i pažnju, svestrana umetnica i vanvremenska inspiracija.
“Velikanke srpske kulture 2” u Domu Jevrema Grujića
Kada je pre tri godine pripremala prvi deo ove izložbe, autorka izložbe Branka Conić na Google pretraživaču ukucala reč “velikanke” nije uspela da pronađe ni jedan rezultat. Dakle, i Internet je bio “na strani” velikana. I zaista, ogromna je radost i uspeh što sada postoji projekat “Velikanke srpske kulture” , svojevrsni virtuelni muzej kroz živote i stvaralaštva najznačajnijih žena iz naše istorije. Ukoliko se 1. januara zateknete u Ulici otvorenog srca, ne zaboravite da posetite predivni ambijent Doma Jevrema Grujića i upoznate još žena koje su oblikovale našu umetnost, nauku i kulturu i kojima dugujemo sve osvojene slobode i prostore danas.
Podkasti
“OdaBrana priča”
Koliko sam se obradovala kada je Brana Antović, sigurna sam svima vama dobro poznata kao autorka portala BDW magazin (imala sam sreće da započnemo ove godine predivnu saradnju), ali i kolumnistkinja magazina “Elle” i “Danas-a” pokrenula podkast! “OdaBrana priča” nekako je logičan sled okolnosti budući da je Brana pre nekoliko godina pokrenula serijal live razgovora na svom Instagram nalogu sa ženama iz različitih sfera kulture, umetnosti, sporta i nauke koji je bio vrlo zapažen i verujem da smo ovako nešto svi koji pratimo njen rad godinama s nestrpljenjem iščekivali. Svaka epizoda je za najtopliju moguću preporuku, ali ću izdvojiti dve koje su meni posebno značile, a vi znate kako da iskoristite praznične, slobodne dane!
Tampon zona (Speak up, snimanje novogodišnje epizode i serijal “Svetla u mraku”)
Kažu da dobre stvari ne treba menjati, pa tako ponavljam prošlogodišnji izbor- “Tampon zona” je definitivno podkast koji je okupio najdivniju zajednicu žena u regionu,a dokaz za to upravo su okupljanja i snimanja uživo. Nažalost, ove godine speak up koji se desio 11. oktobra, na Svetski dan devojčica, nije snimljen, ali Ivine gošće- Nađa Petrović, Kristina Mitrović, Lamija Begović i Bojana Vunturišević probudile su na najlepši mogući način devojčice u nama podsećajući nas na njihovu ranjivost, ali istovremeno snagu kojom mogu da ruše barijere i postavljaju sopstvena pravila. Ovaj tekst pišem dan pred emotovanje novogodišnje epizode, snimane uživo, na kojoj nažalost nisam prisustvovala, ali sa nestrpljenjem iščekujem sutrašnju premijeru. A vama ostavljam link do važnih epizoda posebnog serijala “Svetla u mraku” u kome naše poznate glumice pričaju priče, istinite priče naših istraživačkih novinarki. To su priče o hrabrosti, odlučnosti, poštenju i odgovornosti, poslovnoj profesionalnosti, ali i empatiji i borbi za pravednije društvo.
Zdrava priča sa Dolores
Podkast o odrastanju, detinjstvu, obrazovanju, vrednostima, svemu što je važno kako bismo izrasli u zdrave, stabilne ličnosti koje ne okreću glavu od drugih. Shodno okolnostima kojima svedočimo, izdvajam dve epizode (iako su sve jednako vredne da ih s pažnjom poslušate/odgledate). Jedna je o značaju mentalnog zdravlja i čuvanju psihe u vanrednim okolnostima, a druga o rekla bih istoj temi, samo u vezi sa umetnošću- o tome kako naše mentalno zdravlje može da (sa)čuva pozorište. Slušajte kvalitetne podkaste i što više u narednoj godini posećujte pozorište!
Agelast (epizoda sa studentima)
Svi relevantni mediji koje pratim prepoznali su značaj ove teme i zato je i sama stavljam na vrh najznačajnijih tema ove godine. Ličnost godine definitivno su naši studenti koji se ovih dana na svojim fakultetima, na trgovima, na ulicama, u svim našim gradovima bore za dostojanstven život, jednaka prava svih građana svoje zemlje, nezavisne institucije, pravnu državu, ali pre svega empatiju, solidarnost, vrednosti koje smo negde uspust u ličnim borbama izgubili a čiji nas je gubitak, ispostavilo se, koštao mnogih života.
Leave a Reply