I na početku, Bog reši da stvori čoveka po svom obličju. I nazva taj projekat Čovek Verzija 1.0, pošto je bio veliki inženjer, veliki programer. Doduše, mi tu verziju nazivamo mnogo prozaičnijim imenom “Muškarac”, i uočavamo mnoge nedostatke u proizvodu… Prvo, isuviše je prosto napravljen. Brate mili, tu komplikacije nikakve nema: kada prođe neka žena pored njega, on se okrene za njom, pa makar mu pod ruku bila “zakačena” i Miss World lično ili tako nešto. Po automatizmu. Nema ti tu pomoći. Prosta i tupava funkcija koju je gotovo nemoguće ukloniti. Da ne pričam da subjekat prestane sa prirodnim tokom misli kada se makar i na TV-ekranu, pojavi nešto zgodno i žensko. Slično i sa sređivanjem sobe, rukovanjem prljavim čarapama, automatskim adrenalinskim udarima prilikom pogleda na “susedne i prijateljske žene”, prirođenom i nezaustavljivom željom za pijankama sa čisto muškim društvom u kome se do mile volje mogu frljati fraze “E, brate, al’ bi’ ja ovu… A je l’ bi i ti, a?”, bez prisustva cenzora (koji se mogu prepoznati po zajedničkoj karakteristici da mrze ovakve komentare… Druga zajednička osobina ovih mrgodnih cenzora je da mrze “mušku uzluđenost” u društvu drugih muškaraca, ponašanje muškaraca pod dejstvom alkohola, a ta osobina im je, ruku na srce, im je jednako prirođena kao i činjenica da čučećki piške… Mislim, cenzori to rade čučećki, ne muškarci!) Elem, proizvod zvani Muškarac, iliti Čovek Verzija 1.0 pokazao je strašne nedostatke u radu. Korisnički interfejs se pokazao kao preterano prost i nimalo estetski doteran, a opcija je kod ove verzije proizvoda bilo jezivo malo. A i one koje su postojale, bile su toliko limitirane, da te Bog sačuva. Dobro, dobro, piške stojećki, slažem se, to uprošćava stvari… ali, ostalo je nedopustivo siromašno za jedan visokosofisticirani proizvod kakav je trebao biti stvor po Božjem liku stvoren. I tako, Bog, bivajući veliki inženjer, između ostalog, krene u razvijanje unapređenog proizvoda, poznatog pod nazivom Čovek Verzija 2.0, iliti, prostije, Žena. Cilj je bio razumljiv: hoću da nastane od prve verzije proizvoda (vidi odeljak o Evi i Adamovom rebru u Bibliji), a da pritom uklonim sve što je nervirajuće prosto i neatraktivno: dodaću vizuelnu atraktivnost, više opcija, više složenijih osećanja, više svega! Biće to biser svega nastalog dosad! No, ne lezi vraže… Kada se Čovek Verzija 2.0 izmigoljio iz “proizvodnog pogona”, imalo se šta i videti: proizvod (oh, pardon, htedoh reći, Žena) bio je toliko složen i neugodan za upotrebu da se gotovo i nije mogao koristiti. Što jes’ jes’, bio je vizuelno neodoljiv (hvala, Bože!), ali opcije… da te Bog sačuva (sačuvaj, Bože!). Korisnički interfejs je bio potpuno nepregledan, a pritisak na dugme (bilo koje, da budemo iskreni) nikako nije značio da ćete automatski i doći tamo gde ste naumili! Proizvod uopšte nije bio “user-friendly”, ‘oću reći, “prijateljski orijentisan prema krajnjem korisniku”, a sve zajedno je ličilo na jednu odveć složenu mešavinu kojekakvih nečitkih opcija… Rukavanje Ženom me podseća, i to neodoljivo, na reakciju jednog mog prijatelja, koji je, surfujući veb-sajtom Motorole, koji je bio vizuelno sjajan, ali potpuno nepregledan i nejasan, očajno uzviknuo “Pobogu, gde da kliknem? Ne snalazim se ja ovde, mnogo je, brate, ovo lepo, ali i zapetljano do zla Boga!”. Elem, drage moje, tako se i mi osećamo kada pokušamo da “do(h)akamo” opcijama koje vi tako velikodušno i u veličanstvenom vizuelnom pakovanju nudite. “Gde da kliknem?” – čini mi se da vidim na licima svih muškaraca, pa i onih najvisprenijih i najverziranijih, iskusnih donžuana, koji su se već ispraksali u “odnosima sa ženskom javnošću”. A bogami i tajnošću. Ufff, itekako se namučismo sa prekomplikovanim sistemom zaključivanja i presloženim sistemom osećanja koji se ne mogu, brate slatki, u’vatiti ni za glavu, ni za rep. Ako ćeš se baviti ženskom logikom, krenuo si u udarnički posao, prijatelju – to kako izlaz iz Čoveka Verzija 2.0 odgovara na pobudu na ulazu ne može se opisati ni sistemom najkomplikovanijih jednačina… da se izrazim inženjerski. Ako želiš da nastaviš, prijatelju moj muški, nastavi, i sa srećom ti bilo. Žene su nejasno složen proizvod. Jes’ vala, mi smo sami sebi jednostavni i razumljivi, ali vama? Muškarci su za žene, opet, nejasno jednostavan i glup proizvod. Kada nas analitizirate, pokušajte samo da shvatite ovo: batalite misli tipa: “Šta li se krije iza ovoga sad…?”… Ma, ne krije se ništa. Samo to što vidite, ta prostota živa, jednostavnost do bola, bez misterije i magije, tužna i predvidiva. Eto, baš kao što se mi moramo navići “da kopamo ispod površine”, i da stvari često nisu onakve kakve se na ekranu monitora prikazuju…
Dakle, jedan proizvod (Verzija 1.0) je previše i iritirajuće prost. Drugi (Verzija 2.0) je previše, i vala, nepotrebno zakomplikovana. Da sačekamo Verziju 3.0? Joj, ja ipak ne bih! Snaći ću se i sa ovom, drugom po redu, gnjavatorskom i komplikovanom. “Ako, majke, barem je ubava”, što reče onomad Dimitrije sin Mitar (poslušati Vasiliju Radojčić, ko ne zna o čemu pričam!). Zamisli sad još da naiđe neki “user-friendly” hermafrodit…! Neka, fala. Al’ kako je svet krenuo, možda se ovakav i okoti. Ali ja ga sa radošću dočekati neću. Rekla mi je jedna baka sa Petrovaradina da će “svet nestati kada se polovi izjednače”, proročki. I imala je pravo, Bog da joj mudru dušu prosti. Bolje mi je ovo moje nerazumevanje koje traje stolećima… Ima neke čari u njemu, iako nas sve izluđuje, neprestano. Pa ma kojoj verziji pripadali.
Žikica Milošević
*Tekst je inicijalno objavljen u magazinu Joy u okviru istoimene rubrike.
Leave a Reply